Tamara Nemčev Džinić

Zdravstveno pravo predstavlja posebnu granu prava koja uređuje pravne odnose u oblasti pružanja zdravstvene zaštite, organizacije zdravstvenog sistema i ostvarivanja prava pacijenata. Ova oblast obuhvata skup normi koje regulišu odnose između zdravstvenih ustanova, zdravstvenih radnika, pacijenata, osiguravajućih fondova i drugih subjekata uključenih u sistem zdravstvene zaštite. Ova oblast prava ima za cilj obezbeđivanje zakonitog, bezbednog i etički utemeljenog pružanja zdravstvenih usluga, kao i zaštitu prava i interesa pacijenata i zdravstvenih radnika. Zbog svoje složenosti i povezanosti sa medicinskom etikom, zdravstveno pravo zauzima važno mesto u savremenom pravnom sistemu. Pitanja iz oblasti zdravstvenog prava su izuzetno složena, jer obuhvataju istovremeno pravne, medicinske i etičke aspekte, zbog toga je stručna pravna podrška od ključnog značaja.

Obligaciono pravo predstavlja granu građanskog prava koja uređuje odnose između lica koji nastaju kada jedna strana preuzme obavezu prema drugoj. U centru svakog obligacionog odnosa nalaze se poverilac, koji ima pravo da zahteva ispunjenje obaveze, i dužnik, koji je tu obavezu dužan da ispuni. Reč je o osnovnim pravilima koja obezbeđuju pravnu sigurnost u svakodnevnim poslovima, ugovorima i transakcijama. Obligaciono pravo prožima gotovo sve sfere života – od kupovine stana, zakupa poslovnog prostora, neispunjenja ugovornih obaveza, do naknade štete. Norme obligacionog prava obezbeđuju predvidivost, pravnu sigurnost i stabilnost pravnog prometa, te predstavljaju osnovu svih savremenih pravnih i privrednih tokova. Njegova primena je svakodnevna i obuhvata gotovo sve situacije u kojima se preuzimaju obaveze ili nastaje odgovornost za štetu.

Nasledno pravo je skup pravnih propisa koji regulišu nasleđivanje, tj. Prelaz imovine jednog lica, u slučaju smrti, na druga lica – na njegove naslednike. Nasleđivanje može biti zakonsko i po osnovu zaveštanja. Nakon smrti jednog lica vodi se ostavinski postupak. Tok ostavinskog postupka razlikuje se u zavisnosti od pravne situacije koja je ostala iza ostavioca, odnosno da li se nasleđivanje vrši po zakonu kada se prema naslednim redovima utvrđuje krug zakonskih naslednika ili je ostavilac sačinio zaveštanje. Postojanje zaveštanja može odvesti ostavinski postupak u nekoliko smerova, što zavisi od skupa činjenica koje se utvrđuju u svakom postupku. Neretke su situacije u kojima zakonski naslednici koji nisu obuhvaćeni zaveštanjem isto ne prihvataju te osporavaju valjanost zaveštanja u parničnom postupku. Sloboda testiranja ograničena je imperativnim nasleđivanjem odnosno pravima nužnih naslednika. Najčešće situacije u kojima se javlja potreba za pravnom pomoći od strane advokata odnose se na sastav testamenta, naslednopravnih ugovora, zastupanja u ostavinskom postupku kao i u parničnim postupcima povodom poništaja testamenta, utvrđivanja visine ili povrede nužnog dela, sastava ugovora o poklonu, ugovora o doživotnom izdržavanju, ukazivanju na osnovne razlike u raspolaganju poklonom kao dobročinim pravnim poslom i teretnim pravnim poslovima. Porodično pravo je skup pravnih normi koji regulišu brak i odnose u braku i vanbračnoj zajednici, odnose deteta i roditelja, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo, izdržavanje, imovinske odnose u porodici, zaštitu od nasilja u porodici i postupke u porodičnim odnosima kao i lično ime. Pored Porodičnog zakona najvažniji izvor porodičnog prava je Ustav Republike Srbije koji sadrži osnovna načela o braku i porodici i jemči posebna ljudska prava i slobode koja se odnose na brak i decu. Za porodično pravo od posebne su važnosti i međunarodni dokumenti o ljudskim pravima koji su takođe deo pravnog poretka Republike Srbije.

Krivično pravo je grana prava koja kroz zaštitnu funkciju, kao osnovni cilj krivičnog prava, propisuje određena ponašanja kao krivična dela, definiše pojam krivičnog dela, krivičnu odgovornost, prava okrivljenog i krivične sankcije. Krivično pravo predstavlja sistem zakonskih normi, Krivičnim zakonikom uređuju se osnovni insituti krivičnog materijalnog prava, dok Zakonik o krivičnom postupku svojim normama uređuje krivični postupak, kao skup pravila, i zaštitu prava kako okrviljenog tako i oštećenog.

Radno pravo je grana prava koja uređuje osnovno ljudsko pravo na rad i prava po osnovu rada.  Pozitivni propisi koji se odnose na oblast rada regulišu pravo zaposlenog kao što je pravo na zaradu, bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zaštitu, dostojanstvo ličnosti, prava u slučaju bolesti , i druga prava propisana zakonom, opštim aktima i ugovorima o radu. Sa druge strane prava zaposlenog, regulisane su i obaveze zaposlenog da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi, da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovorenih obaveza iz radnog odnosa. Poslodavac je, sa druge strane, dužan da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, da obezbedi uslove rada uz zaštitu zdravlja na radu, da zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada i pruži zaposlenom druga prava koja mu po osnovu rada pripadaju.

Upravno pravo obuhvata skup pravnih pravila koja uređuju organizaciju upravnih organa, njihovu nadležnost, postupak u kojem odlučuju u upravnoj stvari i kontrolu zakonitosti akata organa uprave. Ova oblast obuhvata postupke u kojima se odlučuje o pravima, obavezama ili pravnim interesima građana i pravnih lica, a u kojima javnopravni organ nastupa sa pozicije autoriteta. Upravni postupak je pravnim propisima regulisan način rada organa pri rešavanju u upravnim stvarima. Tada organi pravno ili faktički utiču na položaj stranke tako što donose upravne akte i preduzimaju upravne radnje. Upravni postupci obuhvataju pravila postupka koja se odnose na pojedine, specifične upravne materije (porezi, carine, unutrašnji poslovi itd.). Sistem upravnog prava predviđa i posebne pravne mehanizme kojima se kontroliše zakonitost takvih odluka. To uključuje i vođenje upravnog spora pred nadležnim sudom kada je potrebno obezbediti sudsku zaštitu od nezakonitog ili nepravilnog postupanja uprave. Zbog svoje širine, upravno pravo je oblast prava sa kojom su građani najčešće u kontaktu.